Рецензија филма: Џони Инглиш – Један живи само три пута

Након што се 2003. појавио први Џејмс Бонд Персифлаж са култним комичарем Роуаном Аткинсоном, нико није очекивао наставак више него што се појавио на сцени. Након свих 8 година од тада, док енглески није могао поново да учини биоскопе несигурним. Готово исто толико сте морали да чекате на сада почетни трећи део реда. Али да ли је неко ово чекао? И ако јесте, да ли је вредело?

САДРЖАЈ

После својих претходних сумњивих подвига, Џони Инглиш је у превременој пензији. Када сви активни британски тајни агенти буду разоткривени хакерским нападом великих размера, нови премијер нема другог избора него да врати енглески у активну службу. Али истовремено покушава да на своју страну привуче веома интелигентног интернет милијардера, јер се чини да је он једини који заиста може да се супротстави непријатељу.

Радован неочекиваним поновним активирањем, он и његов помоћник Боугх су кренули пут Француске, где води траг хакера који постаје све смелији. И наравно, не треба дуго док Енглез са својим тајним истрагама не изазове хаос на свим фронтовима и остави крхотине и пепео где год да крене.

Рован Аткинсон игра Џонија Инглиша у филму ЈОХННИ ЕНГЛИСХ СТРИКЕ АГАИН, издању Фоцус Феатурес.

КРИТИКЕ

Као пријатељ класичне серије која је прославила Аткинсона, нисам превише волео прва два филма Џонија Енглеза. Чак и ако премиса потпуно поквареног британског тајног агента има потенцијал, то није нужно ново. А фокус на бизарне справе и њихове још бизарније апликације одузима филмовима њихову највећу снагу: Аткинсонову способност да буде забаван без икаквих алата.

Јер кад год замућена шпијунска одећа направи кратку паузу и пусти човека да ради своје, ствар је најзабавнија. Остало су плитке шамарчинске интермедије, од којих већина није ни оригинална и већ је негде виђена у бар сличном облику.

Чињеница да генијалан, узбудљив заплет није једна од главних тачака филма ове врсте не треба да чуди. Међутим, чак и овде можете очекивати мало више маште (или труда) од исцрпљене приче „херој даје све од себе – херој неоправдано добија отказ – херој ипак спасава свет“. Или чак и не, јер је то управо оно што вам се сервира.

Ема Томпсон као премијерка, Рован Аткинсон као Џони Инглиш и Бен Милер као Боу у филму ЈОХННИ ЕНГЛИСХ СТРИКЕ АГАИН, издању Фоцус Феатурес-а.

Још једна тачка која се оштро критикује је скоро неодговорно расипање талената и великих имена. Ема Томсон, Мајкл Гамбон, Чарлс Денс и Едвард Фокс могу се са сигурношћу описати као глумачка културна добра. А ипак су изгорели као Џејк Лејси или Олга Куриленко, који немају исти статус, али су талентовани глумци. Овде можете видети колико познатих имена Рован Аткинсон има у свом приватном телефонском именику.

Само са тачке гледишта занатлије, не можете се превише жалити на трећу траку Џонија Енглеза. Али нема за шта да се похвали. Функција режије, камере и монтаже без икаквих упадљивих карактеристика, ни у позитивном ни у негативном смислу. Нема експеримената, нема идеја, али ни грешака. Соундтрацк такође прска без икаквих значајних успона или падова и неприметно се уклапа у целокупну слику.

И то је, сведено на суштинско, и најтачнији сажетак ове критике. Ако постоји нешто по чему се филм истиче, онда је то његова безначајност која се провлачи кроз све аспекте. Ако је највећа ствар у филму црвени Астон Мартин главног јунака, очигледно ствари иду наопако.

Рован Аткинсон игра Џонија Инглиша у филму ЈОХННИ ЕНГЛИСХ СТРИКЕ АГАИН, издању Фоцус Феатурес.

ЗАКЉУЧИТИ

Мир још није видео много филмова о којима се тако мало може рећи. Јохнни Енглисх – Ман лебт нур дреимал није посебно смешна, једва узбудљива и свакако не изненађујућа, чиме не успева као дугометражна агентска комедија. Чињеница да он заправо не ради ништа лоше у погледу израде не спасава траку од плићака тривијалности. Јасно је да постоје бољи и јефтинији начини да се не забављате ни 90 минута. Само потврђени обожаваоци Аткинсона могу да уживају у филму, сви остали ће филм заборавити најкасније до одласка у тоалет после емисије.