Филмска критика: Орашар и четири царства

Ноћ вештица је готова, тако да је ускоро Божић! И као апсолутни заљубљеник у овај фестивал, нисам могао да будем у бољем расположењу за њега него уз одговарајући филм – поготово ако је у питању Дизнијев филм! Двојица редитеља Ласе Халстром и Џо Џонстон усуђују се да се позабаве већ бројно интерпретираном причом о Орашарку и Краљу миша, али је промашују са занимљивим обртом и тако креирају филм који се може видети поред осталих божићних класика!

САДРЖАЈ

За породицу Шталбаум, први Божић без њихове недавно преминуле мајке је пред вратима. Нарочито средња ћерка, Клара, много пати од овог губитка, јер су њих две имале заједнички интерес за нову технику викторијанског доба. На Бадње вече троје деце добијају пригодне поклоне које им је оставила вољена мајка. Клара прима закључан предмет у облику јајета у кутији са мистериозном поруком „Све што вам треба је унутра“. Али једном кључу недостаје сваки траг – а посебна брава се не може разбити. Она одлучује да понесе јаје са собом на божићну забаву свог ексцентричног кума, јер би јој он могао помоћи да реши мистерију око закључаног објекта.

Тек што на забави пита свог кума о закључаном објекту, почиње подела поклона – на Кларина питања тек треба да добијемо одговор. На великом дрвету усред баште шарене исписане гајтане показују људима пут до њихових дарова. Клара прати своју златну жицу и изненада се налази у свету Четири краљевства. Једном тамо, девојка мора не само да пронађе кључ, већ и да спасе магични свет од тога да га заузму зла мајка Гингер и њен послушник, краљ миша.

Клара (Макензи Фој)

КРИТИКЕ

Као велики обожаватељ Божића, већ сам прогутао неке варијације приче о Орашчићу. Али Дизнијев Дер Нусскнацкер унд дие виер Реицхе (Орашар и четири краљевства) удахњује нови живот причи узимајући оригиналну кратку причу Е.Т.А. Хофмана „Дер Нусскнацкер унд дер Маусекониг” (Орашар и краљ миша) и познати балет који је музицирао Пјотр Иљич Чајковски као модел и на оригиналан начин наставља причу.

Орашар и четири краљевства је диван божићни филм који ствара магични свет са раскошним сликама и позадином. Анимације су дивне, посебно краљ мишева, који се састоји од 60.000 појединачних мишева, оставља формативни утисак. Костими су само пуни пажње детаља и одражавају различите области на препознатљив начин. Шећерна вила коју оличава Кира Најтли носи перику која изгледа као да јој је коса направљена од шећерне вате - савршена као регент Нашверкленда. А такође и костим регента земље цвећа, глога који је приказао Еугенио Дербез, прикладно је украшен цвећем и лишћем од главе до пете.

Једна ствар која ме је увек мучила у Дизнијевим филмовима као дете била је то што је већина женских протагониста приказана релативно беспомоћно – типична „Девојка у невољи“. Али Клара уопште не одговара овом клишеу. За услове викторијанског периода то није оно што би одговарало класичној слици жене ове епохе. Она нема жељу за друштвеним догађајима, али – као и њена мајка – има велико интересовање за науку. Посебно воли механику и физику и Клара се не плаши да користи ове принципе у својој авантури. Мислим да је сјајно што Дизни својим гледаоцима преноси слику самоуверених јаких девојака.

Клара (Макензи Фој) и Филип (Џејден Фовара Најт)

Орашар и Четири краљевства могу да се возе са бандом сјајних глумаца – од Моргана Фримена и Хелен Мирен до Кире Најтли. Али посебно ова друга која ми се не свиђа у филму, она делује превише пискава за мој укус - на енглеском бисте рекли „преко врха“. Али овај мали минус не би требало да одврати пажњу од чињенице да је глумачка изведба целе екипе била константно добра, посебно младе Макензи Фој, која својом глумом чини да Клара процвета у сложен лик. Метју Мекфадијен је такође изванредан у, нажалост, веома малој улози Клариног ожалошћеног оца. Са Мацфадиен-ом се увек сећам изреке „изглед говори више од хиљаду речи“, јер то је оно што он ради изнова и изнова – заправо му нису потребне речи, али успева да пренесе прави осећај својим изразима лица и очима сама.

Свита Орашчића Чајковског је једно од мојих омиљених музичких дела и вероватно најчешће коришћени соундтрацк у божићним филмовима. Дизни је одлучио да теме које је креирао руски композитор искористи као основу за музику, али им даје нови изглед, између осталог преко познатог пијанисте Ланга Ланга. Филму је такође додат балетски број како би испричао причу о настанку четири царства.

ЗАКЉУЧАК

Орашар и четири краљевства је сјајна реинтерпретација култне приче о Орашчићу и већ знам да ће овај филм постати лични класик, који сваке године – поред Кевина – Сам код куће, Бади – Божићни патуљак и Деда Мраз – Прелеп поклон, биће приказан на мом ТВ-у. Наравно, филм је помало „кичаст“, ​​али савршено успева да створи дечији божићни осећај. Породице, љубитељи Дизнија и љубитељи Божића уживаће у филму – ако је ваш омиљени божићни филм Умри мушки, боље је да погледате нешто друго.